„Putin je borac – Tramp želi da bude mirotvorac“

DW: Predsedniče Ninisto, razgovor vodimo nakon trećeg sastanka Rusije i Ukrajine u Istanbulu ove godine, koji opet nije doneo rezultate. Vidite li ikakve šanse da diplomatija posreduje barem u postizanju primirja u bliskoj budućnosti?

Sauli Ninisto: Ono što vidimo već više od tri godine jeste nastavak rata. Čini se da ni Rusija ni Ukrajina neće postići potpunu pobedu. Dakle, ako ništa drugo, moramo pokušati da postignemo dogovor putem diplomatije.

Čini se kao da evropski lideri ne znaju treba li da pozivaju Vladimira Putina ili ne. Bivši nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je Putina 2024. Predsednik Emanuel MakronDonald Tramp iz Francuske nazvao ga je pre nekoliko nedelja. Američki predsednik Donald Tramp zvao ga je mnogo puta. Da li uopšte vidite da postoje neki razlozi za nastavak telefonskih razgovora s Putinom?

Kancelar Šolc bio je žestoko kritikovan nakon što ga je pozvao. Ali, kada je Tramp počeo to da čini redovno, a zatim je Makron uradio isto, nije bio kritikovan. Dakle, na neki način, evropsko mišljenje je tu sledilo predsednika Trampa. Pretpostavljam da će Tramp nastaviti sa svojom vrstom diplomatije, i po mom mišljenju, ako to učini, Evropa mora nekako da se uključi.

Godine 2018. u Helsinkiju, kada ste se sastali s Putinom i Trampom, Fiona Hil, koja je tada bila Trampova savetnica, rekla je da ste informisali Trampa o Putinu i Rusiji. Šta ste mu rekli, i šta je on vama rekao?

Rekao sam mu da je Putin borac. Moraš mu se suprotstaviti. To je veoma važno. To ne prekida raspravu. Imao sam osećaj da Putin voli borbu, to smo videli i na drugim područjima. To je jedan element. Drugi je da, šta god da su nove ideje ili stavovi koje Putin zastupa, treba biti oprezan ako niste potpuno svesni svega što to može da podrazumeva.

Jedna stvar koju sam naučio jeste da on često predstavlja neku ideju veoma skromno, iako ju je u svojoj glavi dugo razvijao. Ako je dotaknete, lako vas uvuče u nju. Zato sam rekao Trampu: ako ne razumeš u potpunosti šta on misli, ili ako je to potpuno nepoznata ideja – ne uključuj se. Takođe sam rekao da Putin voli da bude poštovan – ne prihvaćen, nego poštovan. Smatra da je poštovanje kada mu se suprotstavlja, kada mu uzvratite.

Čini se kao da je Donald Tramp nedavno promenio stav prema Rusiji. Sada koristi oštar jezik kako bi kritikovao Putina i pristao je na to da Evropljani kupe američko oružje za Ukrajinu. Da li je to prekretnica ili mislite da još uvek može da promeni mišljenje i obustavi podršku Ukrajini?

To je teško pitanje. I dalje verujem da Tramp želi da bude mirotvorac. Mislim da njegov stav prema Putinu ostaje isti. Ali da, na neki način to jest prekretnica. Već smo videli neke od njih. Postati snažniji u toj raspravi – i to je već prekretnica samo po sebi.

Šta mislite o Trampovom ultimatumu od 50 dana Rusiji da završi rat ili će se suočiti s težim sankcijama? Može li to da približi primirje?

I ranije je bilo vremenskih ograničenja. Mislim da su Trampovi konkretni postupci i izjave značajniji od samog ograničenja.

Mislite li da bi Vladimir Putin mogao da pristane na članstvo Ukrajine u EU?

Mislim da je javno rekao, barem pre nekoliko godina, da je to u redu.

Da, ali sada čujemo iz Moskve da možda nisu tako zadovoljni time, jer Evropu vide kao ratobornu organizaciju. Kažu da se EU militarizuje. Šta vi mislite?

Pre svega, nadam se da će Evropa postati mnogo jača u vojnom smislu. Ali nije na Rusiji da odlučuje o proširenju EU. To nije njihova stvar.

Kada sam rekao da bih voleo da vidim jaču Evropu, mislio sam na govor koji je Putin održao 2013. ili 2014, kada je rekao da je Zapad slab, jer su ljudi previše idealistični i nisu spremni da se suoče s izazovima stvarnog sveta. To moramo ozbiljno da shvatimo. Da li smo spremni da štitimo Evropu i naše zemlje?

Ako imate agresivnog komšiju poput Rusije, koji misli da ste slabi, to je opasna kombinacija. Zato Evropa mora da pokaže snagu i mora da, spolja gledano, deluje snažno.

Sastavili ste izveštaj za Evropsku uniju u kojem ste naveli da Evropa nije dovoljno jaka. Gde vidite najslabije tačke i vidite li ikakve promene otada?

Ono što sam uočio bilo je prilično jednostavno: nedostaje nam i oružja i vojnika. To je glavni problem.

Otada, mislim da moramo da zahvalimo i Putinu i Trampu, a posebno Trampu. Kada je izabran, to je poslužilo kao poziv na buđenje. U Nemačkoj, na primer, sada ponovo govore o obaveznom vojnom roku. Takođe vidimo ogroman rast finansijskih ulaganja u vojsku unutar NATO. Dakle, mnogo toga se događa i to je dobro.

Za nekoliko dana obeležava se 50 godina od Završnog akta iz Helsinkija, koji je na mnogo načina pripremio kraj Hladnog rata. Da li mislite da je nešto poput Helsinkija ponovo moguće?

Godine 2021. počeo sam da govorim o oživljavanju „Helsinškog duha“. Spomenuo sam to, jer je samo po sebi važno, ali i zato što sam 2021. video da se stvari pogoršavaju.

O tome sam razgovarao s američkom administracijom, predsednikom Bajdenom, ali i sa predsednikom Putinom. Pitao sam može li nešto slično ponovo da se dogodi. Možemo li ponovo da imamo nešto poput Helsinškog duha, čak i u širem globalnom smislu?

Dobio sam uljudne odgovore – ali onda se, naravno, sve promenilo kada je Rusija napala Ukrajinu.

Pod Helsinškim duhom mislim na ono što se dogodilo usred Hladnog rata, kada su svetski lideri sedeli za istim stolom i zapravo postigli nešto. Verujem da bi za čovečanstvo bilo veoma važno kada bismo jednog dana mogli da vidimo lidere Rusije, Kine, Sjedinjenih Američkih Država, a možda i drugih zemalja, kako sede za istim stolom i raspravljaju o zajedničkim problemima. Raspravljaju o tome šta će se dogoditi s nama.

Sauli Ninisto bio je predsednik Finske od 2012. do 2024.