Bez kompleksa pred Trampom: kancelar Merc u Vašingtonu

Donald i Fridrih, kako se sada oslovljavaju, u međuvremenu su razmenili privatne brojeve mobilnih telefona. Ali, osim jednog kratkog susreta pre nekoliko godina u Njujorku, do sada nije bilo sastanka njih dvojice.

Sada je novi nemački kancelar Fridrih Merc iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), stigao je u Vašington, u svoju prvu zvaničnu posetu Donaldu Trampu. Kao posebna čast smatra se to što je Merc smešten u zvaničnoj rezidenciji za goste, „Blair House“, koja se nalazi odmah pored Bele kuće. Tu su nekada prenoćili i britanska kraljica Elizabeta i francuski predsednik Šarl de Gol.

Pritom je prošlo samo nekoliko nedelja otkako se Merc ozbiljno naljutio na Trampa kada je on, zajedno sa potpredsednikom Džej Di Vensom, pred očima čitavog sveta ponizio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, delom ga okrivivši za rat koji Rusija vodi protiv njegove zemlje.

Merc je smatrao neprihvatljivim i to što su Vens i drugi Trampovi saradnici pokazali simpatije za delom ekstremno-desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD).

Merc: „Moraš da se prilagodiš njemu“

Kancelar je nedavno govorio o svojim osećanjima pred posetu Vašingtonu i ispričao kako je protekao njegov prvi telefonski razgovor s Donaldom Trampom: „Važno je da se ne priča predugo, već kratko. I da se njemu pruži prostor da govori.“ Svaka druga ili treća reč predsednika bila je: „sjajno“ (great). „Moraš da se prilagodiš njemu i da mu se posvetiš. A istovremeno ne smeš da se umanjiš – mi nismo molioci. Mi ne dolazimo da molimo, rekao je Merc.

Samopouzdanje u razgovoru s Trampom savetuje i Karlo Masala, profesor međunarodne politike na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu: „Mora da nastupi odlučno, ali istovremeno da Trampu stalno daje osećaj da je on veliki državnik s pravom vizijom. Verujem da je laskanje uz evropsko samopouzdanje, odgovarajuća strategija – iako nije garancija uspeha.“

Nemačka je uradila domaći zadatak

U razgovorima u Vašingtonu verovatno će dominirati tri teme: rat u Ukrajini, trgovinski spor i pitanje evropskih izdvajanja za odbranu.

Po pitanju bezbednosti, Merc sada ima šta da pokaže. Tramp se više puta žalio na neke evropske partnere u NATO, između ostalih i na Nemačku, koji suviše malo izdvajaju za odbranu. Pretio je prekidom američke zaštite. Sada Merc može da kaže da Nemačka planira masovno naoružavanje: pet procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) biće usmereno na to – 3,5 odsto direktno za vojsku, a 1,5 za infrastrukturu relevantnu za odbranu.

Nemačka takođe želi da preuzme više vođstva u Evropi. Najbolji dokaz za to je zajednička poseta Kijevu lidera Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Poljske, koju je inicirao Merc. To odgovara američkom zahtevu da Evropa više brine o sopstvenim bezbednosnim pitanjima. Merc i drugi evropski lideri nadaju se da će, zajedno sa SAD, pojačati pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina.

Po pitanju trgovinskog spora, Merc nema mandat za pregovore, jer je trgovinska politika u nadležnosti Evropske unije. Ali Nemačka kao izvozna nacija posebno trpi zbog trgovinskih ograničenja. Uostalom, na dan Mercovog polaska, američke carine na čelik i aluminijum udvostručene su na 50 procenata. Kancelar će se verovatno zalagati i kod Trampa i u Briselu da se izbegne eskalacija trgovinskog sukoba u kojem svi gube.

Fridrih Merc je u stvari uvereni zagovornik transatlantskih odnosa. Pokušaće da ubedi Donalda Trampa da je i u interesu SAD da ostanu angažovane u Evropi. Međutim, politikolog Karlo Masala je pesimističan: „Mislim da se dugoročna strategija mora zasnivati na pretpostavci da će se SAD povući iz pregovora između Rusije i Ukrajine, i da se više neće definisati kao evropska sila.“

Evropljani, kaže, moraju da razmisle šta mogu da preduzmu ako SAD, kao najvažniji saveznik Ukrajine, nestanu sa scene. „I da pokažu brzinu kada je reč o evropskoj sposobnosti za odbranu i suverenitetu. To je dugoročna strategija“, smatra Masala.

Sukobi između Nemačke i SAD su brojni, a Fridrih Merc i Donald Tramp su veoma različiti karakteri. Ali, kancelar je odlučan da predsedniku SAD pristupi otvoreno. „Ne treba mi valerijana da ostanem smiren i vodim razuman razgovor s američkim predsednikom“, rekao je nedavno. Ipak, verovatno će svesno izbegavati neka teška pitanja, kao što su simpatije Trampove administracije za AfD. I ministar spoljnih poslova Johan Vadeful uzdržao se od komentara o tome u Vašingtonu.

Trampovi, poreklom iz Nemačke

No, iznenađenja sa Trampom nikada nisu isključena, smatra Karlo Masala: „Fridrih Merc je na izbornoj večeri rekao pravu stvar: na SAD se više ne može osloniti. Dakle, ako Tramp danas nešto kaže, nema garancije da sutra neće reći i uraditi nešto potpuno suprotno.“

Još pre svoje posete Vašingtonu, Fridrih Merc je američkog predsednika pozvao da poseti domovinu svojih predaka. Trampov deda, Fridrih Tramp, poticao je iz vinogradarskog mesta Kalštat u nemačkoj pokrajini Porajnje-Palatinat, odakle je emigrirao u SAD. Još nije poznato da li je Tramp prihvatio taj poziv. Možda želi da sačeka i vidi kako će proteći razgovor s Mercom.