Beograd Prajd 2025: U senci policijske brutalnosti

„Revolucionarni čin“. Tako ovogodišnju Paradu ponosa opisuje Agata M. Đurić. Ona je aktivistkinja i direktorka organizacije Geten koja se bavi zaštitom i unapređenjem položaja LGBTIQ osoba u Srbiji.

Prajd se ove godine održava u atmosferi velike društveno-političke krize u Srbiji, u kojoj protestni talas studenata i građana ne jenjava već deset meseci. A kako „LGBTIQ osobe ne žive u vakumu“, organizatori poručuju da „Prajd ne učestvuje u prividu normalnosti“.

Stoga je celokupna Nedelja ponosa, koja traje od 1. do 7. septembra, obeležena drugačijim i snažnijim porukama nego inače. Ona otvara prostor za diskusiju o dešavanjima koji su obeležili prethodne mesece u Srbiji – policijskoj brutalnosti, protestima i mestu LGBT zajednice u svemu tome.

Bojkot šetnje

U sklopu Nedelje ponosa, u subotu 6. septembra biće organizovana centralna manifestacija – Prajd šetnja. Iz Beograd prajda za DW kažu da je ove godine „Prajd više nego ikada protest“ i da će ga, kao i svaki skup koji je prijavljen u skladu sa zakonom, verovatno obezbeđivati policija.

I upravo to je tačka sporenja među učesnicima. Pojedine organizacije i građani bojkotovaće taj događaj. Ne pristaju da skup obezbeđuje policija koja je, kako navode, prethodnih meseci primenjivala prekomernu silu na ulicama Srbije.

„Ne pristajemo da nas čuva policija i brani našu slobodu okupljanja dok se ona svakodnevno ukida svima (nama). Dok god traju protesti u Srbiji za osnovna ljudska prava i demokratiju, traje i Prajd“, navodi se u saopštenju te grupe građana.

Filip Vulović iz Beograd prajda kaže da oni, kao organizatori, ne mogu da utiču na to hoće li policija obezbeđivati skup, ali da se uprkos tome „pred policijom ne treba povlačiti i unazađivati svoje ustavno zagarantovano pravo na okupljanje i protest“.

„Sve gore“

Fizički napadi, uvrede, diskriminacija i zastrašivanje u javnom i onlajn prostoru ostaju nepremostive prepreke za miran i normalan život LGBT+ osoba.

Tokom prošle godine zabeleženo je 105 incidenata protiv pripadnika LGBT+ zajednice, od kojih 16 fizičkih napada. Osmi godišnji izveštaj organizacije „Da se zna“ – koja se bavi mapiranjem i dokumentovanjem protivpravnog postupanja nad LGBT+ osobama u Srbiji – pokazuje da je to povećanje incidenata u odnosu na prethodne godine, a da su čak u 80 odsto slučajeva napadi ostali nevidljivi policiji i pravosudnim organima.

Iako je „broj zločina iz mržnje prema LGBTI+ osobama u porastu“, iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) kažu da mali broj tih napada bude prijavljen policiji ili tužilaštvu, a u još manjem broju slučajeva oni dobiju sudski epilog.

Razloge za neprijavljivanje Petar Vidosavljević iz BCLJP vidi u nepoverenju LGBT+ osoba u institucije, „jer u velikom broju slučajeva policija ne zabeleži prijavu incidenta motivisanog homofobijom ili transfobijom“, ali i u strahu pripadnika LGBT+ zajednice „da će biti dodatno viktimizovani, da ih institucije neće zaštititi ili da će im se identitet otkriti protiv njihove volje“.

Vidosavljević napominje da je na to uticao i slučaj Andreja Obradovića, koji je prošle godine u javnost izneo svedočenje da je, prilikom pretresa stana u kojem je živeo, doživeo policijsku torturu, praćenu fizičkim, verbalnim i seksualnim nasiljem. Tužilaštvo ga je na razgovor pozvalo tek nakon što je, u znak protesta, ispred zgrade Skupštine štrajkovao glađu, a njegova prijava odbačena je zbog nepostojanja osnova sumnje da je učinjeno krivično delo.

Đurić: „Ljudi skupljaju kišnicu dok se grade stadioni“

To, međutim, nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju pripadnici LGBT+ zajednice. Agata M. Đurić iz organizacije Geten, ujedno i konsultantkinja na SOS telefonskoj liniji namenjenoj LGBT+ osobama, kaže da često dobija pozive ljudi koji su suočeni sa „ekstremnim siromaštvom i beskućništvom“.

„Eto to se dešava u državi Srbiji. Naš predsednik govori o zlatnom dobu i najvažnije mu je da gradi nekakve stadione i Ekspo, dok ovde ljudi žive u teškom siromaštvu i skupljaju kišnicu da bi imali vodu da se okupaju – pogotovu ako su pripadnici marginalizovanih grupa, kao što je romska i LGBT“, priča za DW Đurić.

Petar Vidosavljević iz BCLJP napominje da njihovi redovni godišnji izveštaji o stanju ljudskih prava u Srbiji pokazuju da se LGBT+ osobe, između ostalog, suočavaju i sa diskriminacijom pri zapošljavanju, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i stanovanju.

Zbog svega navedenog, sagovornici DW položaj LGBT+ osoba ocenjuju kao „sve gori“.

Podsećaju i na nedavnu izjavu premijera Srbije Đure Macuta, koji je za rusku novinsku agenciju TASS rekao da je „LGBT agenda neprihvatljiva, jer je u suprotnosti s našim tradicionalnim i hrišćanskim principima“.

Filip Vulović iz Beograd prajda takvu izjavu ocenjuje kao dokaz „da ne postoji nikakav boljitak, ali postoji politička volja da se još više unazade prava i društvena prihvaćenost LGBT osoba“.

„Dok čovek koji je prema Ustavu na najvišoj poziciji u zemlji daje takve garancije, njegova koleginica, predsednica Skupštine je autovana lezbejka. Tu vidimo velike kontradiktornosti, što pokazuje da je ova Vlada izuzetno konzervativna i da svojim izjavama poziva na diskriminaciju“, kaže Vulović za DW.

Sa time je saglasan i Petar Vidosavljević iz BCLJP-a, koji ističe da je javna podrška političara ovoj zajednici „ključna poruka protiv diskriminacije i nasilja kojoj su njeni pripadnici izloženi“.

„Međutim, ona gotovo uvek izostaje, a često se u javnom prostoru može upravo od njih čuti govor mržnje i neistinite informacije o LGBTI osobama“, ocenjuje Petar Vidosavljević.