Avganistanski grafiti
Umetnici u Kabulu uzimaju sprej u ruke i traže slobodne površine da stvore drukčiji svet. Vladine zgrade, ambasade i poslovni objekti su predmet umetničkog čina u zemlji u kojoj je za vreme talibana to bio smrtni greh.
Street-Art u Kabulu
Oni biraju zidove moćnika i bogataša da bi ostavili svoju poruku. Posle skoro četiri decenije rata u zemlji umetnički aktivisti ne moraju da traže goruće teme – one su svuda oko njih.
Grafiti za svakoga
Grupa umetnika sebe naziva ArtLords, aludirajući na „Warlords“ – gospodare rata. Jedan od osnivača grupe Omar Šarifi kaže da su ljudi bili oduševljeni kada su saznali šta umetnici nameravaju, jer u Kabulu uopšte nije bilo grafita. Ponekad građani pomažu umetnicima.
Moć, korupcija, laži
Mnogi grafiti predstavljaju figure sa ogromnim očima koje posmatraju saobraćaj i prolaznike. Često su ispisane i poruke: „Korupcija se ne može sakriti ni od Boga ni od ljudi!“ Nevladina organizacija Transparensi internešnal svrastava Avganistan u najkorumpiranije zemlje na svetu.
Jasne poruke
"Oče, odakle ti novac za novi auto?“, pita ovaj dečak. Šarifi objašnjava da je cilj umetničke grupe da ohrabre ljude kako bi postavljali pitanja. Prvi grafit je nastao na zidovima avganistanskog ministarstva kulture. U toj ustanovi je novac često preusmeravan u nepostojeće projekte.
Beg iz zemlje
Svaki peti čovek u izbegličkim kolonama prema Evropi pošao je prošle godine iz Avganistana. Posle povlačenja međunarodnih trupa krajem 2014. godine situacija se pogoršala. Učestali su bombaški napadi, talibani su ponovo stavili delove zemlje pod svoju kontrolu.
Novac za ljude
Evropska unija je oktobra prošle godine sa Avganistanom potpisala sporazum prema kojem je Kabul dužan da primi nazad neograničeni broj avganistanskih izbeglica. Protivusluga Brisela se sastoji od četiri milijarde evra pomoći u naredne četiri godine.
Propast ratne ekonomije
Ekonomski rast Avganistana je poslednjih godina zavisio skoro isljučivo od prisustva međunarodnih trupa. Kada su se one povukle zatvorile su se radnje, ljudi su ostajali bez posla. Stoga je prema procenama Svetske banke ekonsomski rast 2015. godine u zemlji iznosio svega 1,5 odsto.
Teret neobrazovanosti
Avganistan spada u zemlje sa najviše procenata nepismenih u svetu. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu procenjuju da svaki treći Avganistanac ne zna da čita i piše. Školski sistem se doduše unapređuje, ali nedostaju udžbenici, nastavno osoblje i sigurne školske zgrade.