Američko vlasništvo nad ukrajinskim nuklearkama?

Nuklearne elektrane u Ukrajini trebalo bi da postanu vlasništvo Sjedinjenih Država kako bi bile zaštićene od ruskih bombi – barem tako glasi izjava američkog državnog sekretara Marka Rubia i savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca. Ta izjava usledila je nakon telefonskog razgovora američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Međutim, Zelenski je očigledno drugačije interpretirao sadržaj razgovora. „Možemo da razgovaramo o investicijama“, rekao je, „ali razgovarali smo samo o jednoj nuklearki koja je okupirana“. Misli se na nuklearnu elektranu Zaporožje, koju je ruska vojska zauzela ubrzo nakon početka velike ofanzive u februaru 2022. godine. Ostale nuklearne elektrane i dalje su pod kontrolom Ukrajine.

Kritike iz ukrajinske opozicije

Američki predlog izazvao je rasprave u Ukrajini. „Prvo smo predali nuklearno oružje, a sada žele da nam uzmu i nuklearne elektrane“, napisala je na Telegramu potpredsednica poslaničke grupe opozicione stranke Evropska solidarnost Irina Geraščenko. Podsetila je na Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, prema kojem su sve sovjetske nuklearne bojeve glave uklonjene iz Ukrajine u zamenu za garanciju suvereniteta i teritorijalnog integriteta koje je ta zemlja dobila od SAD i Rusije.

Njen stranački kolega i takođe poslanik, Oleksij Gončarenko, javno je izrazio sumnju da je sam predjednik Zelenski ponudio Amerikancima nuklearku Zaporožje. „Zatražio je pomoć za obnovu, a SAD nisu dugo razmišljale i sada govore o svim našim nuklearkama. Prvo smo ponudili retke metale, iako ih niko nije tražio, a sada i nuklearnu energiju“, napisao je Gončarenko na Fejsbuku i pozvao Zelenskog da prekine komunikaciju s Trampom. „U protivnom, na kraju će nam ostati samo još plodna zemlja.“

Pitanje bezbednosnih garancija

Mihajlo Gončar, direktor ukrajinskog Centra za globalne studije Strategija XXI, kritičan je prema ideji prebacivanja vlasništva nad nuklearnim elektranama na SAD. „Kada je reč o nuklearnoj bezbednosti, može postojati samo jedan operater – Energoatom“, rekao je on za DW. Prema njegovim rečima, ukrajinski državni koncern mora ostati vlasnik tih elektrana.

„Čak i ako to posmatramo iz poslovne perspektive, kao što to predlažu SAD, šta mi dobijamo zauzvrat ako oni preuzmu naše nuklearne elektrane? Na to pitanje nema odgovora“, naglašava Gončar. On podseća da su do 2022. godine brojne američke firme radile na eksploataciji ukrajinskog gasa, ali su napustile zemlju nakon početka ruske invazije. Nuklearka Zaporožje je pre okupacije u potpunosti koristila gorivo američkog dobavljača Vestinghaus, što nije sprečilo Rusiju da je zauzme.

„Prenos vlasništva nad nuklearnim elektranama bio bi obmanjujući dogovor“, upozorava Gončar. „Ukrajinci bi se odrekli svoje imovine, a Amerikanci bi se u slučaju krize jednostavno povukli.“

On također kritikuje aktuelnu američku administraciju, smatrajući da ona ne razume razmere štete koju su ruske trupe nanele elektrani u Zaporožju. „Rušenje hidroelektrane Kahovka od strane Rusije dovelo je do propadanja nuklearne elektrane Zaporožje. Akumulaciono jezero je presušilo, a zbog nedostatka vode mogu da rade najviše dva od šest reaktora. Trampov tim od toga neće imati nikakvu ekonomsku korist“, kaže Gončar. I Zelenski je naglasio da oslobađanje nuklearke nije dovoljno za obnavljanje proizvodnje električne energije – neophodna je i odgovarajuća infrastruktura, bezbedno snabdevanje vodom i obučen kadar.

Šansa za oslobađanje nuklearke?

Vladimir Omelčenko iz kijevskog istraživačkog centra Razumkov ima drugačiji stav. On smatra da bi američko preuzimanje ukrajinskih nuklearnih elektrana moglo da bude korisno za Ukrajinu. Ako bi SAD uspele da povrate ukrajinsku kontrolu nad nuklearkom Zaporožje i njenom infrastrukturom u Enerhodaru, Ukrajina bi mogla da osnuje firmu za upravljanje u kojoj bi SAD bile partner.

„To bi bilo pozitivno za Ukrajinu“, kaže Omelčenko za DW. „Nuklearka bi snabdevala potrošače strujom, donosila prihod u državni budžet, a bezbednosni problem bio bi rešen.“ Prema njegovim rečima, Rusija ne može da obezbedi siguran rad elektrane, jer njen kadar nije dovoljno obučen za specifične karakteristike objekta. „Američka ponuda je dobra i Ukrajina bi trebalo da je prihvati“, zaključuje Omelčenko.

„Rusija neće tek tako da preda nuklearku“

Ukrajinska ekspertkinja za nuklearnu energiju Olga Košarna skeptična je prema tom predlogu. Sve ukrajinske nuklearne elektrane su u državnom vlasništvu i ne mogu se privatizovati, između ostalog i zbog finansijskih obveza prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), ističe ona. Osim toga, kaže da „ne veruje da će ruski okupatori ikada dobrovoljno napustiti Zaporožje“. Naprotiv, tvrdi da se aktivno pripremaju za njegovo priključenje na rusku elektroenergetsku mrežu.

„Mislim da nuklearka može da se oslobodi samo vojnim putem. Svi pozivi, rezolucije i predlozi SAD nemaju nikakav uticaj na Rusiju“, smatra Košarna. „To je za Rusiju nuklearni trofej kojim može da ucenjuje Ukrajinu. Moskva neće tek tako odustati od njega.“

Bivši ukrajinski ministar energetike i ekologije Oleksij Oršel takođe naglašava da ukrajinski zakoni ograničavaju privatizaciju strateških objekata. Ipak, smatra da bi se u slučaju nuklearnih elektrana moglo razmotriti da to bude izuzetak, ako bi to doprinosilo nacionalnoj bezbednosti Ukrajine.

„Ako bi određeni objekti bili u vlasništvu SAD, bila bi manja verovatnoća da Putin naredi njihovo uništenje“, zaključuje Oršel.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku