„Albanski model“ pod znakom pitanja

Evropski sud pravde svojom presudom podiže prag za određivanje koje su to sigurne zemlje porekla – dakle zemlje čiji državljani nemaju pravo na azil u Evropskoj uniji. Zemlje-članice EU smeju da sastavljaju liste zemalja sigurnog porekla samo ako javno objave izvore na osnovu kojih su donele procenu. Osim toga, važi i pravilo da kompletno stanovništvo u toj zemlji mora biti bezbedno, odlučile su sudije u Luksemburgu.

U ovom postupku radilo se o spornom italijanskom tzv. „albanskom modelu“ za brze postupke u vezi sa azilom u inostranstvu. Određivanje sigurnih zemalja porekla je osnovni preduslov za sprovođenje tog modela.

Ko dolazi iz tzv. sigurne zemlje porekla i podnese zahtev za dobijanje azila u EU, može biti odbijen brže. Zemlje EU mogu same da odlučuju koje države smatraju sigurnim. Sud EU sada propisuje da ta procena mora biti proverljiva.

Takođe, prema presudi, države-članice – barem dok ne stupi na snagu nova regulativa EU o azilu – ne smeju treću zemlju da označe kao „sigurnu“ ako određene grupe ljudi, poput homoseksualaca, nisu u toj zemlji bezbedne.

Pozadina: italijanski „albanski model“

U konkretnom slučaju koji je doveo do presude, dve osobe iz Bangladeša podnele su tužbu zbog odbijanja njihovih zahteva za dobijanje azila, jer je Italija njihovu zemlju porekla označila kao sigurnu. Oni su bili među migrantima koje je Italija prebacila u kampove u Albaniji.

Osnovna ideja „albanskog modela“ jeste da se zahtevi za dobijanje azila muškaraca odraslih migranata, a koji dolaze iz tzv. sigurnih zemalja porekla i bivaju presretnuti na Sredozemnom moru, obrađuju u ubrzanim postupcima u inostranstvu. Italija je u tu svrhu sklopila sporazum sa Albanijom o izgradnji dva centra na albanskoj teritoriji.

To je prestižni projekat desničarske italijanske vladajuće koalicije pod premijerkom Đorđom Meloni, ali je trenutno obustavljen zbog otpora u italijanskom pravosuđu. Prema izveštaju organizacije za ljudska prava ActionAid i Univerziteta u Bariju, centri su tokom 2024. godine efektivno radili samo pet dana – i to uz veoma visoke troškove.

Tužba dvojice izbeglica iz Bangladeša

Dvojica izbeglica iz Bangladeša kasnije su stigli u Italiju i tamo pokrenuli sudski postupak. Pošto italijanski sud nije bio siguran da li je lista sigurnih zemalja porekla u skladu s pravom EU, obratio se Sudu Evropske unije.

Presuda najvišeg evropskog suda relevantna je i za Nemačku, potvrđuje ekspertkinja za migraciono pravo Paulina Endres de Oliveira. I Nemačka ima svoju listu sigurnih zemalja, koja, pored članica EU, obuhvata i sve zemlje Zapadnog Balkana, kao i Gruziju, Ganu, Moldaviju i Senegal. „Evropski kriterijumi za klasifikaciju sigurnih zemalja porekla važe i ovde“, kaže Endres de Oliveira.

Ostaje nejasno šta će biti s „albanskim modelom“ nakon presude, kaže pravna ekspertkinja. „Još uvek postoji niz pravnih pitanja u vezi s italijansko-albanskim modelom.“ Na primer, nije jasno da li planirani smeštaj za tražioce azila u takvim centrima pravno predstavlja pritvor. To bi bilo problematično, jer prema međunarodnom pravu, niko ne sme da bude pritvoren bez pravnog osnova – a podnošenje zahteva za dobijanje azila nije osnov za pritvor.