AfD je od sada „dokazano ekstremno desničarska stranka“

„Ne postoji nikakva sumnja da je Alternativa za Nemačku (AfD) ekstremno desničarska organizacija, jer sistematski deluje protiv demokratsko-slobodarskog poretka SR Nemačke“, zaključak je veštačenja koje je ovog petka (2. maj) predstavila Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka, institucija koja u Nemačkoj ima i ulogu unutrašnje tajne službe.

Do sada je zvanično postojala samo sumnja da je AfD ekstremno desničarska organizacija, a sada je to prema veštačenju i dokazano. U saopštenju Kancelarije za zaštitu ustavnog poretka momenti koji ukazuju na to da AfD sledi ekstremno desničarske težnje su se „namnožili“.

Veštačenje navodi brojne povrede poštovanja ljudskog dostojanstva, temelja pravne države ili demokratskih principa. „Percepcija građana isključivo po etničkom principu koje preovladava u stranci nije kompatibilna s osnovnim poretkom slobodne demokratije“, saopštila je Savezna kancelarija za zaštitu ustava. „Konkretno, AfD, na primer, ne smatra nemačke građane s migracionom pozadinom iz pretežno muslimanskih zemalja ravnopravnim članovima nemačkog naroda, kako ga etnički definiše stranka.“

Kancelarija je saopštila da je to dokazano i kroz brojne izjave lidera stranke, ali i dokazane veze s krajnje desnim političkim spektrom.

AfD će pokušati da pred sudom poništi tu klasifikaciju

Posmatrači procenjuju da će se AfD „gotovo sigurno“ protiv te odluke žaliti pred sudom tvrdnjom da je ona politički motivisana. Do sada su pokrajinski odbori AfD-a, i to u Tiringiji, Saksoniji i Saksoniji-Anhaltu, važili za „dokazano ekstremno desničarske“, a sada se to odnosi na kompletnu stranku na saveznom nivou.

Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) rekla je da odluka o proglašenju AfD-a provereno ekstremno desničarskom organizacijom, nije politički motivisana, već „plod temeljnog ispitivanja“. „Stav AfD-a se ogleda i u javnim rasističkim izjavama njenih predstavnika uperenim protiv useljenika i muslimana“, rekla je Fezer.

Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka do sada je, kako bi prikupila dokaze o protivustavnom delovanju stranke, smela da koristi ne samo javne izjave predstavnika stranke, već i metode tajnih službi, poput infiltriranja doušnika.

Ponovo rasprava o zabrani?

Ponovna procena Savezne kancelarije za zaštitu ustavnog poretka verovatno će ponovo pokrenuti raspravu o zabrani AfD-a pred Ustavnim sudom. Međutim, tu ne postoji nekakav automatski proces: procena „dokazanog desničarskog ekstremizma“ nije preduslov za pokretanje procesa zabrane.

To je isključivo politički proces koji može da pokrene samo neko od ustavnih tela, tj. Bundestag, Bundesrat ili savezna vlada. Inicijativa za zabranu unutar Bundestaga, koju je pokrenuo tadašnji poslanik CDU u Bundestagu Marko Vandervic, propala je u januaru, jer za tu nameru nije bilo dovoljno pristalica.

AfD je trenutno u nekim ispitivanjima javnog mnjenja s podrškom od 26 odsto ispitanih, najpopularnija stranka u Nemačkoj, i to ispred Demohrišćana (CDU/CSU).

U prvoj reakciji na proglašenje AfD-a ekstremno-desničarskom organizacijom, poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Adis Ahmetović pozdravio je tu odluku i naglasio potrebu ponovnog pokretanja postupka za zabranu te stranke. „Uz podršku odluke Savezne kancelarije za zaštitu ustava, sada bi pod hitno trebalo ponovo da se razmotri predlog za zabranu AfD-a u Bundestagu“, zaključio je Ahmetović.