80 godina od kraja rata: Japan više neće da se izvinjava

Uprkos okrugloj 80. godišnjici predaje u Drugom svetskom ratu Japan u petak (15. avgusta) neće objaviti zvaničnu vladinu izjavu povodom završetkaDrugog svetskog ratau Aziji. Tadašnji car Hirohito 15. avgusta 1945. objavio je kapitulaciju Japana u radio obraćanju.

Osamdeset godina kasnije, premijer Šigeru Išiba neće se javno oglasiti, iako je to u jednom trenutku razmatrao. Time prekida praksu započetu 1995. prema kojoj je kabinet svakih deset godina na taj dan objavljivao zvaničan stav povodom godišnjice - do sada, dakle samo tri puta.

Tomiči Murajama je te 1995. bio prvi japanski premijer koji se „od srca izvinio za kolonijalnu vladavinu i agresiju" i izrazio „duboko kajanje žaljenje". Ministarstvo spoljnih poslova u Tokiju objavilo je ovu izjavu i na kineskom, korejskom i engleskom jeziku.

Japan je odstupio od pacifizma

Išibino odustajanje iznenađuje i zato što je Japan promenio kurs u bezbednosnoj i odbrambenoj politici. Njegov kabinet je mogao da iskoristi ovu godišnjicu kako bi obrazložio taj zaokret.

Japan se pre desetak godina pod Šinzo Abeom de fakto oprostio od pacifističke spoljne politike koju je decenijama predstavljao kao pouku iz Drugog svetskog rata.

Japanska izdvajanja za odbranu povećaće se do 2027. na dva odsto BDP-a. Po ekonomskoj snazi Japan je četvrti u svetu, posle SAD, Kine i Nemačke. Tokio je ublažio i samonametnutu zabranu izvoza oružja.

Početkom avgusta kompanija Mitsubishi Heavy Industries dobila je prvi veliki izvozni ugovor u oblasti naoružanja od završetka rata – vredan 5,6 milijardi evra – pobedivši nemački Thyssenkrupp Marine Systems. Japanski gigant će za australijsku mornaricu graditi jedanaest fregata.

Ćutanjem, 68-godišnji premijer Išiba izlazi u susret konzervativnom krilu vladajuće Liberalno-demokratske partije (LDP), kako posle poraza na julskim izborima za gornji dom parlamenta - ne bi ugrozio svoju poziciju kao šef vlade i partije.

Desno krilo LDP-a smatra da je sa izjavom 2022. ubijenog premijera Šinzo Abeapovodom 70. godišnjice (2015.) Japan rekao sve neophodno o kraju rata. Tada je Abe potvrdio izvinjenja svojih prethodnika Murajame (1995) i Junićira Koizumija (2005), ali je odbio da se država i dalje izvinjava i moli za oproštaj:

„Ne smemo dozvoliti da naša deca, unuci i buduće generacije, koje s tim ratom nemaju nikakve veze, budu stalno primoravane da se izvinjavaju", rekao je tada Abe.

Bekstvo od odgovornosti i tabu carske porodice

U toj izjavi nemački istoričar Torsten Veber iz Nemačkog instituta za japanska istraživanja u Tokiju prepoznaje „mentalitet stavljanja tačke".

„Iz nemačke perspektive, to može delovati kao bekstvo od odgovornosti ili čak negiranje krivice, ali u istočnoazijskom kontekstu takav stav je donekle razumljiv", kaže Veber u razgovoru za Dojče vele.

Mnogi Japanci sebe vide kao žrtve preteranih kritika iz Kine i Južne Koreje, jer te zemlje, smatra on, svoju istoriju „nacionalistički i anti-japanski instrumentalizuju".

Dublje suočavanje sa uzrocima rata i sopstvenim ratnim zločinima otvorilo bi i pitanje uloge cara i carske porodice tokom rata – što bi za japansku javnost bio tabu.

Desničarska revizija istorije u školskim udžbenicima

Posle Murajaminog izvinjenja 1995, desno-konzervativne grupe kao što su Nipon Kaigi i Japansko društvo za reformu istorijskih udžbenika počele su da se zalažu - za revizionistički pristup istoriji Drugog svetskog rata u nastavi.

Kao rezultat, Ministarstvo obrazovanja u Tokiju odobrilo je veći broj udžbenika koji Japan predstavljaju kao žrtvu koja se branila od strane agresije, a sopstvene ratne zločine ublažavaju ili prećutkuju.

Preko predmeta „Moralno obrazovanje", od 2018. takve interpretacije stižu i do osnovaca i učenika nižih razreda srednje škole.

Pre dve godine, neki izdavači su izmenili udžbenike o bici za Okinavu. Ona je počela u aprilu 1945, kada su američki vojnici iskrcali trupe na to južno japansko ostrvo - poslednju liniju japanske odbrane.

U novim verzijama piše da su „japanski civili počinili masovna samoubistva, pritisnuti američkim vojnim napadima". Više se ne pominje da je japanska vojska prisiljavala civile na samoubistvo i koristila ih kao živi štit.

Ipak, većina udžbenika koji se zaista koriste u nastavi i dalje relativno neutralno prikazuje Drugi svetski rat.

Liberalni list kritikuje Išibu

Premijer Išiba se ranije zalagao za suočavanje sa ratnom prošlošću Japana. Po preuzimanju funkcije 2024. rekao je saradnicima da će 80. godišnjica biti „poslednja velika prekretnica dok još ima živih ljudi koji su doživeli rat".

Upravo zato ga je liberalni list „Asahi" kritikovao što je iz straha od unutrašnje pobune u LDP-u ostao nem na tako značajan datum.

„Sa Murajamom je Japan imao premijera spremnog da rizikuje svoju političku funkciju da bi dao takvu izjavu", napisao je list. „Danas Japan ima premijera koji se odriče izjave kako bi zadržao funkciju."

Uprkos velikoj medijskoj pažnji povodom godišnjica, u Japanu poznatoj kao „avgustovski novinarstvo", više od četvrtine ispitanih u anketama ne zna tačan datum završetka rata. „S obzirom na ulogu društvenih mreža u konzumiranju medijskog sadržaja, može se očekivati da će taj procenat rasti", ocenjuje istoričar Veber.