Zašto izraelski sportski klubovi igraju u Srbiji?

Iako je ime Makabija iz Tel Aviva prvo na listi utakmica UEFA, ni taj tim ni njegov protivnik Dinamo iz Kijeva neće igrati kod kuće u kvalifikacijama za Ligu Evrope koje se igraju u dva uzastopna četvrtka u augustu.

Što se tiče domaćih utakmica, one se igraju kako u Izraelu tako i u Ukrajini, no fudbalski zvaničnici UEFA su ocijenili da te zemlje nisu bezbjedne za kontinentalna takmičenja. Zato će prva utakmica biti odigrana 21. augusta u Bačkoj Topoli u Srbiji – kao i njihove prethodne evropske utakmice u ovom takmičarskom periodu. Poput mnogih drugih izraelskih sportskih klubova, Makabi je već igrao u Beogradu, pri čemu mu je Srbija postala „drugi dom“.

Marko Begović, vanredni profesor menadžmenta sporta na Univerzitetu u Moldeu u Norveškoj i autor knjige „Sportska politika i politika u Zapadnom Balkanu“, rekao je za DW da postoje tri glavna razloga zbog kojih Srbija ispunjava potrebne kriterije.

„Prvo, Srbija uživa stabilne diplomatske odnose s Izraelom i ima tradiciju saradnje koja čini ovakvo rješenje politički izvodivim. Drugo, Srbija održava relativnu neutralnost u ovim konfliktima (Bliski istok i Rusija – Ukrajina), a Beograd predstavlja politički prihvatljiv kompromis u tom pogledu. I treće – Srbija posjeduje neophodnu sportsku infrastrukturu.“

Da li su sportske zabrane rješenje?

Srbija nije član NATO-a, a Begović je rekao da, imajući u vidu dugoročnu politiku neutralnosti u međunarodnim poslovima i činjenicu da je stanovništvo mnogo više zabrinuto zbog rata između Rusije i Ukrajine nego zbog sukoba Izraela i Hamasa, postoji malo protivljenja da se ugoste izraelski timovi.

„Ako pogledate širi region, druge republike bivše Jugoslavije su već ugostile izraelske klubove, ne samo u fudbalu, već i u košarci. Dakle, to nije problem. Rekao bih da je ovo dio institucionalnog pamćenja bivše Jugoslavije“, rekao je.

Dio tog „institucionalnog pamćenja“ zasnovan je i na netrpeljivosti prema sportskim sankcijama zbog političkih ili vojnih akcija. Jugoslavija, čiji je dio bila Srbija, suočila se gotovo s potpunom sportskom blokadom početkom 90-ih. Ona je obuhvatala Olimpijske igre, Svjetsko prvenstvo u fudbalu i razna druga takmičenja.

Rusija je trenutno blokirana na svim takmičenjima UEFA i FIFA, ali njena fudbalska reprezentacija i dalje igra prijateljske utakmice, uglavnom protiv država koje su manje neprijateljski nastrojene prema invaziji na Ukrajinu. U takve reprezentacije spada i nekoliko afričkih selekcija i Srbija. Rusija ne smije da učestvuje ni na Olimpijskim igrama, iako neki od njenih sportista nastupaju pod neutralnom zastavom, kao i na brojnim drugim međunarodnim sportskim takmičenjima.

Ukrajinske ekipe poput Dinama iz Kijeva takmiče se u većini sportova i bit će domaćini druge utakmice u Lublin Areni u Poljskoj, dok će ukrajinski predstavnici u evropskim klupskim takmičenjima igrati na različitim lokacijama širom Evrope.

Da li se UEFA politizira?

FIFA priznaje fudbalski tim Palestine, a palestinske sportiste priznaje i Međunarodni olimpijski komitet. Izrael je i dalje aktivni učesnik na međunarodnoj sportskoj sceni, pa će poslati svoj tim na Eurobasket-turnir u košarci koji počinje u septembru. Ta zemlja poslala je svoju reprezentaciju i na Olimpijske igre u Parizu 2024. i poslat će svoje sportiste i na Zimske olimpijske igre 2026.

Ali UEFA je odobrila transparent s natpisom „Stop ubijanju djece – stop ubijanju civila!“ koji se nedavno vidio u publici na utakmici Superkupa UEFA između Pari Sen Žermena i Totenhema u Udinama.

„Za sada, ovo je naša odluka. Veoma mi je teško da komentarišem šta bi se moglo dogoditi u budućnosti“, rekao je predsjednik UEFA Aleksander Čeferin u intervjuu za slovenačku javnu televiziju Odmevi dan nakon utakmice. Dodao je da je „pitanje učešća Izraela u takmičenjima UEFA legitimno pitanje“. Ali, Čeferin je rekao i da principijelno nije pristalica zabrane sportistima da se takmiče, navodeći da zabrana nastupa Rusije nije imala značajnijeg materijalnog efekta.

S tim se slaže i Marko Begović: „Primijenjen je vrlo selektivan pristup u sankcionisanju i zabranama u sportu“, objasnio je. „Ali rat (u Ukrajini) ni na koji način nije bliži kraju. Isto važi i za druge ratne zone. Zabrane i sankcije u sportu neće okončati ratove. Sport u tom pogledu ima svoje granice i mislim da ponekad od sporta očekujemo previše.“

Za neke, uključujući komesara EU za sport Glena Mikalefa, dopuštanje Izraelu da ostane na globalnoj sportskoj sceni dok se pogoršava teška situacija u Gazi znači – izbjegavanje teme.

„Što se sporta tiče, na sportskim događajima ne bi trebalo da bude mjesta za one koji ne dijele naše vrijednosti“, rekao je on za magazin Politico, ne imenujući direktno Izrael: „Sport je alat koji koristimo da promovišemo mir, kroz koji promovišemo ljudska prava.“

Može se tvrditi da takvo tumačenje uloge sporta posljednjih godina uglavnom nije moglo da se vidi u praksi. Svjetska prvenstva u fudbalu održana su u Rusiji i Kataru, dok su Rusija i Kina ugostile olimpijske sportiste. U svijetu suočenom sa značajnim geopolitičkim izazovima, sportske organizacije sve su više prinuđene donositi političke odluke, iako bi većina njih to radije izbjegla.