Virovitica: studenti iz Srbije u „najveću borbu u Evropi“

Dotrčavaju u fluorescentnim prslucima sve do simboličnog komada crvenog tepiha ispred gimnazije. Nema muzike ni pištaljki – ovdje je u subotu (26. april) bio dan žalosti zbog sahrane pape. Ali tu je aplauz.

Tako je izgledalo u subotu naveče, kada je grupa studenata iz Srbije utrčala u centar Virovitice, završavajući drugu etapu ultra-maratona od 1.933 kilometra do Brisela.

„Bila je malo lakša etapa od prve, malo smo se mi i uhodali, a biće još bolje. Niko nije umoran“, kaže Filip Marković za DW. Student beogradskog Elektrotehničkog fakulteta trči sa još dvadeset drugarica i drugova. „Hoćemo da probudimo cijelu Evropu. Da i svijet vidi našu borbu." U Hrvatskoj, kaže, nisu čuli nijednu ružnu riječ. Mnogo ljudi im donira hranu i vodu usput.

„Najveća borba u Evropi“

Među dvjestotinjak onih koji su dočekali studente bila je i popularna pjevačica Severina Vučković kojoj je, inače, zabranjen ulazak u Srbiju kao i sve većem broju hrvatskih državljana. Oko nje su se stiskale novinarske ekipe.

Neki studenti su za doček doputovali iz Zagreba. Recimo, Mirta Čenić, studentkinja politikologije. Kaže, kolege iz Srbije treba da budu primjer svima. „Ovo je, mislim, veće od svega. Možda će generacije poslije nas jednom pitati – jeste li bili da podržite studente iz Srbije."

Lijep je to doček u slavonskoj varoši o čijim strmim liticama i pitomim ljudima je pjevao Đorđe Balašević. Poslije je Virovitica u vizijama Vojislava Šešelja postala jedan od četiri toponima-međe „Velike Srbije“. „Zastrašujuće je bilo tada svakog dana slušati od Šešelja i te bande da je Virovitica granica Velike Srbije“, kaže Petar Budiša, nekada ratni virovitički gradonačelnik, koji je takođe došao da podrži studente.

„Ali, sada nam dolaze mladi ljudi koji vode najveću borbu u Evropi. I to mladi ljudi koji su u pravu – ne mogu biti u krivu. Svako poštovanje im treba odati. Zato bi svi Virovitičani trebalo da budu danas ovdje – ali moji sugrađani su postali indiferentni prema svemu“, dodaje on za DW.

Doduše, ni sada nije prošlo bez mrve podsjećanja na standardne srpsko-hrvatske teme. Po savjetu policije, odbor za doček uklonio je natpis „dobrodošli“ na latinici i ćirilici.

Kažu, ima u Virovitici dosta branitelja, pa da, zlu ne trebalo, neko ne bude isprovociran slovima…

Brisel – važna adresa

Maratonci trče štafetno – desetak kilometara jedna grupa, pa onda druga. Nose pismo evropskim poslanicima u Brisel, vraćajući štafeti izvorni, kurirski smisao. Ima danas načina da se poruke pošalju brže i lakše, ali djeluje da su do sada do Brisela slabije dopirale.

„Voljeli ili ne voljeli Evropsku uniju, Brisel jeste važna adresa. Mi smo u procesu pridruživanja, pa EU i dalje ima ozbiljnog uticaja formalno i neformalno. Odlično je što su studenti to prepoznali kao jednu od adresa gdje treba zagovarati ciljeve protesta“, kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Na osnovu nekih izjava, čini mu se da Brisel polako mijenja svoj stav. Oprezno, kao i u sličnim dešavanjima u regionu. „I dalje na jedno oko žmure, ali ovo drugo je mnogo otvorenije. Polako mijenjaju poziciju čvrste odbrane stabilokratije, kao da razmatraju druge opcije", primjećuje Popović u razgovoru za DW.

Zahtjev za izborima?

U Srbiji je javni servis RTS blokiran već dvije sedmice, a fakulteti skoro pet mjeseci. Bliži se pola godine od smrtonosnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je pod betonom stradalo šesnaestoro ljudi.

Od tada se protestuje, šeta, blokira, „pumpa“, dok vlasti odgovaraju koktelom represije, ustupaka, kontra-mitinga i kontra-studenata, ponavljajući vazda da je u pitanju „obojena revolucija“ koju predsjednik Aleksandar Vučić pobjeđuje bez po muke.

No, dok neki kritičari žale za „propuštenom šansom“ 15. marta, kada je na ulicama bilo istorijskih trista hiljada ljudi, studenti i dalje poručuju da „niko nije umoran“.

I kao da se nešto dešava. Najprije su studenti u blokadi sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka izglasali zahtjev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora i najavili na njima studentsku listu.

Slično pitanje naći će se vjerovatno i na plenumima drugih fakulteta. Prema Draganu Popoviću, to je važan momenat – i rezultat šestomjesečnog učenja studenata i naroda u pobuni. „Mi stariji smo razbili predrasude o mlađim generacijama, a one polako razumiju da nekad morate uzeti realnu politiku i realan život u obzir", kaže. „Došli su do tačke gdje nema drugog odgovora do političke artikulacije borbe.“

Sagovornik DW dodaje da – ukoliko svi studenti stanu iza zahtjeva za izborima – opozicija izbora neće imati. Možda će gunđati iza zatvorenih vrata, ali javno neće smjeti. To za DW neformalno potvrđuje i lider jedne od stranaka opozicije. „Ko bi smio da se uopšte kandiduje protiv studenata? To bi bilo samoubistvo", kaže.

A kakva bi bila reakcija vlasti? „Reakcija vlasti zavisi od pritiska na vlast", uvjeren je Popović. „Vučić može da popusti samo pod pritiskom – a ne da dobrovoljno pokloni slobodu i demokratiju. Računaće šta ga više košta i odlučiti.“

Dizanje prašine

U Virovitici je previše kasno i previše zadihano za takve teme. „Mi trčimo. Nismo tamo i ne možemo sad da utičemo na plenume“, kaže student Filip Marković. „Suviše nam se stvari dešava dok trčimo i dočeci su divni.“

Maraton se vidi kao još jedan način borbe. Nadaju se da će podići prašine barem koliko je prethodno to učinila biciklistička „tura do Strazbura“, gdje su cilj opet bile evropske institucije.

Plan je da se do Brisela dotrči 12. maja. Iduća stanica – Varaždin.