Sa ksenonom - za nedelju dana na Vrhu svijeta!

Zvuči kao prvoaprilska šala u januaru, ali nije. Sljedećeg proljeća, četiri britanska planinara, klijenta austrijskog operatera za ekspedicije Furtenbach Adventures, trebalo bi da se popnu na Mont Everest i vrate kući za samo nedelju dana. U tome bi trebalo da im pomogne udisanje ksenona. Ovaj plemeniti gas je jedan od najrjeđih elemenata na planeti Zemlji. Prisutan je u vazduhu koji udišemo, ali samo na nivou od 87-milijarditog dijela. Ako želite da dobijete ksenon, morate ga izvući iz vazduha u složenom i skupom procesu.

Četvorica Britanaca, prethodno aklimatizovani kod kuće sa šatorima za hipoksiju, po dolasku u nepalsku prijestonicu Katmandu trebalo bi da pod medicinskim nadzorom udišu mješavinu ksenona i kiseonika. Potom će helikopterom biti prebačeni u bazni kamp na visini od oko 5.300 metara. Kada stignu tamo, odmah kreću ka vrhu zajedno sa svojim šerpasima - dva po osobi - i dovoljno flaša kiseonikom.

Furtenbah procjenjuje da su im potrebna tri dana za uspon i jedan za silazak. Planinari bi se potom helikopterom vratili u Katmandu, a odatle nazad kući. Nedelju dana nakon odlaska mogli bi ponovo da sjede u svojim dnevnim sobama.

Penjanje na Everest za sve manje vremena

Lukas Furtenbah je specijalista za zakazivanje komercijalnih uspona na osam hiljada metara. Već nekoliko godina njegova kompanija nudi takozvane „flash ekspedicije” naEverestza oko 100.000 evra po osobi. Preduzetnik je čak zaštitio prava na ovaj termin. Putovanje traje ukupno oko tri nedelje.

Poređenja radi, procjenjuje se da konvencionalna komercijalna ekspedicija na najvišu planinu na svijetu traje šest do deset nedelja. Britanska ekspedicija 1953. godine, u kojoj su bili Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj, prvi ljudi koji su stigli do vrha na 8.849 metara, trajala je četiri mjeseca. A sada sve može da se odradi za čak samo tri nedelje?

Predaklimatizacija u šatoru za hipoksiju

Koncept brzih ekspedicija je u suštini zasnovan na tome da se Furtenbahovi klijenti prethodno aklimatizuju kod kuće u šatorima za hipoksiju. U takvom šatoru, generator uklanja određenu količinu kiseonika iz vazduha za disanje. Ovo simulira "razrijeđen" vazduh na velikim nadmorskim visinama. Na vrhu Mont Everesta kiseonik ulazi u pluća pod trećinom pritiska u poređenju sa nivoom mora.

U klasičnoj aklimatizaciji, tijelo se polako navikava na ove uslove kroz sve duže boravke na velikoj nadmorskoj visini. Počinje da proizvodi dodatne crvene krvne ćelije, koje bolje transportuju ono malo kiseonika. Ovaj efekat se može postići i sa šatorima za hipoksiju. Ovo štedi Furtenbahu dvije od tri takozvane "rotacije", koje su obično potrebna za aklimatizaciju na Everestu: uspon na sve više kampove, zatim spuštanje nazad u bazni kamp. A da bi čak i jedna preostala rotacija otpala, Furtenbah želi da koristi ksenon.

Furtenbah: "Nema opasnosti po zdravlje" od ksenona

„Nema rizika po zdravlje“, kaže ovajh planinarski preduzetnik. "Pored toga, nema poznatih štetnih efekata ksenona. On se koristi kao anestetik od 1950-ih i intenzivno je istražen i medicinski odobren." Furtenbah je rekao da je i sam to probao nekoliko puta na visokim planinama u proteklih pet godina, uključujući Everest. Sa uspjehom, kako ističe.

Ksenon uzrokuje da bubrezi naglo i u povećanoj koncentraciji luče eritropoetin ili kraće EPO. Hormon obezbjeđuje znatno više crvenih krvnih zrnaca - a ona su potrebna na velikim visinama da bi se izborili sa hipoksijom, nedostatkom kiseonika u tijelu.

No, čuju se i glasovi upozorenja. Na primjer, brzo povećanje crvenih krvnih zrnaca kao posljedica ksenona može da izazove zgušnjavanje krvi, „jer hematokrit [udio krvnih zrnaca u odnosu na ukupnu zapreminu krvi – prim. red.] može nekontrolisano da poraste, a samim tim dovede do tromboze i plućne embolije", kaže Ulf Gizeler, internista i kardiolog iz Hajdelberga. Smatra da je „više nego upitno upuštanje u takve eksperimente bez ikakvog iskustva", kaže ljekar koji je i sam planinar i učestvovao je u ekspedicijama.

Doping ili ne?

Takođe treba napomenuti da se ksenon nalazi na listi zabranjenih supstanci Svjetske antidoping agencije (WADA) od 2014. godine. Tada je postalo poznato da su sportisti širom Rusije udisali plemeniti gas, kako bi povećali svoje performanse.

Furtenbah pak odbacuje optužbe da upotrebom ksenona u planinarenju podržava doping: „Na listi WADA ima mnogo supstanci i praksi koje redovno konzumiraju ili praktikuju mnogi planinari. Čak su i šatori za hipoksiju bili na listi zabranjenih u Italiji do 2024. godine.” S obzirom da nije riječ o takmičarskom sportu, to već „po definiciji nije doping", naglašava Furtenbah.

Unosno tržište

Iako su se ljudi na Mont Everest do sada popeli skoro 13.000 puta od 1953. godine, očigledno da Vrh svijeta nije izgubio ništa od svoje privlačnosti. Naprotiv. Svake godine nekoliko stotina planinara iz cijelog sveta hrli u bazni kamp. Tržište je takođe unosno, a velika je i konkurencija.

Furtenbah ističe da, za razliku od drugih organizatora penjanja, on postavlja visoke standarde u pogledu zdravlja, kondicije i planinarskog iskustva. „Mi smo jedini organizator penjanja na Everest koji nikada nije imao nesreću i imamo daleko najbolju stopu uspjeha u ovoj branši", kaže Furtenbah I zadovoljno dodaje: „Očigledno mnogo stvari radimo kako treba.”

*ovaj tekst je prvobitno objavljen na njemačkomjeziku

Pratite nas i na Facebooku, na X-u, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu