Reakcije na prvi govor Fridriha Merca u Bundestagu

Njemački kancelar Fridrih Merc je u srijedu (14.5.) u Bundestagu najavio pooštravanje azilantske politike, uključujući odbijanje tražilaca azila na njemačkim granicama i ograničavanje prava na spajanje porodica za određene grupe izbjeglica.

Drege: Samovolja u azilantskoj politici

Šefica poslaničkog kluba Zelenih, Katarina Drege, optužila ga je za samovolju u vezi s azilantskom politikom u EU. „U suštini, to je napuštanje evropske saradnje u azilantskoj politici." Suštinski, to je politika „koja kaže: Njemačka će sama, a ostali neka se snalaze.“

Najveća opoziciona parlamentarna grupa, AfD, takođe je oštro kritikovala Merca. Liderka partije Alis Vajdel nazvala je migracionu politiku nove vlade nedovoljnom i neefikasnom. Pojačane granične kontrole moraju se „besprijekorno i trajno“ sprovoditi, rekla je. „Nelegalna imigracija u Njemačku i u njemački socijalni sistem mora biti svedena na nulu.“

Vajdel: Kancelar drugog izbora

Vajdel je optužila Merca da ne može da ispuni svoja predizborna obećanja o povećanom broju deportacija, jer je u koaliciji sa SPD-om i podložan je „dogmi antidemokratskog protivpožarnog zida“ prema AfD-u.

Dalje je rekla: „Slabost i nestabilnost su signali, koji proističu iz vašeg istorijskog pogrešnog starta, gospodine Merc. Vi stekancelar drugog izbora. I tog pečata se više nećete osloboditi.“ (Merc je izabran tek u drugom krugu glasanja 6. Maja prim. red.)

Ukrajina

Savezni kancelar je obećao da će Ukrajina i dalje imati snažnu podršku i od nove savezne vlade, sastavkljene od demohrišćana i socijaldemokrata. „Pritom je jasno: mi nismo strana u ratu i to nećemo ni postati“, uvjeravao je lider CDU-a u svojoj prvoj vladinoj izjavi u Bundestagu.

„Ali mi nismo ni nezainteresovana treća strana, niti neutralni posrednici između frontova.“ Ne smije biti nikakve sumnje u to da Njemačka bez ikakvih ograda stoji uz Ukrajince, rekao je Merc.

Takođe je u svojoj vladinoj izjavi naglasio da je otputovao u Kijev zajedno sa francuskim predsjednikom, kao i poljskim i britanskim premijerom. Tamo su ultimativno pozvali Kremlj da na 30 dana položi oružje kako bi se stvorio prostor za pregovore.

Bilo je riječi i o novim sankcijama Rusiji, ali to na Kremlj,izgleda, nije ostavilo poseban utisak. Rusija nastavlja s napadima na Ukrajinu.

Najavio je da želi da Bundesver postane „konvencionalno najjača vojska Evrope“. „Moramo biti u stanju da se branimo – da ne bismo morali da se branimo“, rekao je. Zato je jačanje Bundesvera za njegovu vladu „na prvom mjestu".

Privreda: Oprezni optimizam

Privredne organizacije pozdravile su Mercove planove – on je pozvao na borbu protiv recesije i ekonomske slabosti. Rekao je da je moguće da Njemačka sopstvenim snagama izađe iz stagnacije.

Predsjednik Njemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), Peter Adrian, samtra da „mnoge od najavljenih mjera nisu samo ispravne, već da su one odavno bile potrebne.“ Smanjenje birokratije, brže dozvole, niži troškovi energije, dodatne olakšice i ulaganja u infrastrukturu – to su već dugo zahtjevi koji dolaze od njemačke privrede. Takođe, treba otvoreno razgovarati o novim modelima dužeg radnog vijeka.

Udruženje bavarske privrede e. V. (vbw) smatra da je Fridrih Merc jasno stavio do znanja da je jačanje ekonomije fokus njegovog mandata. Ovim jasnim fokusom, on daje povjerenje Njemačkoj kao poslovnoj lokaciji“, rekao je generalni direktor vbw-a Bertram Brosardt.

I Njemački savez preduzeća srednje veličine (DMB) pozdravio je Mercev govor: „Privredi su potrebne perspektive, a smjernice kancelara daju nadu za trajno rasterećenje kada je riječ o birokratiji, oporezivanju preduzeća i troškovima energije“, rekao je predsjednik DMB-a, Mark Tenbig.

Ljevica: „Politika socijalne hladnoće"

Poslanički klub Ljevice optužio je Merca i njegovu vladu za „politiku socijalne hladnoće“. Kancelar „ćuti o socijalnoj krizi u ovoj zemlji“, rekao je šef kluba Zeren Pelman u Bundestagu. Ljudi u Njemačkoj žele „vladu koja se bavi stvarnim problemima građana“. To uključuje i „pravo na dostojanstven život u starosti“, rekao Pelman ukazujući na to da CDU/CSU i SPD planiraju da nivo penzije stabilizuju na 48 odsto samo do 2031. i da nisu objasnili kako će to finansirati. Zahtijevao je povećanje penzijskog nivoa na 53 odsto i uvođenje solidarne minimalne penzije od 1.400 evra.

Takođe, Pelman je tražio program socijalne stanogradnje – što bi, prema njegovim rečima, učinilo stanovanje pristupačnijim i stimulisalo privredu.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu