„Ratna ekonomija“: Evropski „mirovni projekat“ u opasnosti?

Ne postoji zvanična definicija „ratne ekonomije“, ali postoje mnogi pokazatelji. Ratna ekonomija znači da je država mobilisala svoje resurse, proizvodne kapacitete i radnu snagu da podrži vojnu pripremu i proizvodnju uoči rata ili tokom njega. Najočiglednija ekonomska promjena je pomjeranje industrijske proizvodnje sa potrošačkih dobara na oružje, municiju i drugu vojnu opremu.

Pored tradicionalnog vojnog hardvera, moderno oružje zahtijeva ulaganja u tehnologiju i digitalne usluge poput softvera, analize podataka, satelitskih sistema i pouzdanog interneta, kaže Peni Nas, stručnjakinja za javnu politiku u američkoj organizaciji Njemački Maršalov fond.

Da bi se svim tim upravljalo, povećava se centralizovana državna kontrola neophodnih industrija i preraspodjele resursa. Ova kontrola omogućava vladama da daju prioritet i preusmjere sirovine na industriju i robu, koje su povezane sa ratom. Druge stvari kao što su gorivo ili hrana mogu se racionisati da bi se dao prioritet vojsci.

Ko ima koristi od ratne ekonomije?

„U pravoj ratnoj ekonomiji, svi elementi društva su preorijentisani na odbranu otadžbine“, kaže Nas. Ova preorijentacija je skupa i obično postoji veliko povećanje državne potrošnje da bi se sve to platilo. To može dovesti do većeg zaduživanja, inflacije, povećanja poreza i manje novca za socijalne izdatke.

Armin Štejnbah, saradnik briselskog analitičkog centra za ekonomiju Brojgel i profesor na poslovnoj školi HEC u Parizu, tvrdi da su veliki dobitnici režima ratne ekonomije kompanije usredsređene na vojne proizvode, digitalne tehnologije, informacije i obavještajne poslove, farmaceutsku i medicinsku tehnologiju. „Okretanje ratnim ekonomijama može biti katalizator naučnog i tehnološkog napretka“, rekao je Štajnbah za DW. „Novi komunikacioni sistemi, mlazni motori, radari, obavještajni napredak donose korist — i ove tehnologije utiču na druge industrije.“

Prelazak na ratnu ekonomiju

Prelazak sa civilne na ratnu ekonomiju može se desiti polako ili brzo u zavisnosti od situacije. Tokom Drugog svjetskog rata, Njemačka je imala prednost zato što je znala da će da napadne i radila je na pripremama. SAD, Velika Britanija i drugi saveznici su zakasnili sa odgovorom pa su morali grozničavo da ga traže.

Danas su Rusija i Ukrajina u sličnim situacijama. Rusija je značajno povećala vojnu potrošnju, pojačala proizvodnju dobara namijenjenih vojsci i uvela kontrolu kapitala, kako bi usporila odlazak novca iz zemlje. Inflacija je porasla, a vlada je povećala javnu potrošnju kako bi održala civilnu ekonomiju.

Siromašnija Ukrajina je u mnogo goroj situaciji. Pošto je Ukrajina ta koja je napadnuta, bori se za opstanak i ulaže mnogo više u ratne napore. Ukrajina danas troši 58 odsto svog budžeta na vojne izdatke, primetio je Štajnbah.

Poput Rusije, Ukrajina je mobilisala ljudstvo, što je mnoge iskusne radnike izbacilo iz tradicionalne proizvodnje. Na zahtjev vlade, mnoge fabrike su preuređene za proizvodnju oružja i municije.

Druge zemlje u režimu ratne ekonomije

Postoji niz drugih zemalja, koje su u određenoj mjeri u režimu ratne ekonomije zbog vojnih sukoba koji su u toku. Među njima i Mjanmar, Sudan i Jemen, gdje bjesne građanski ratovi. Sukobi u Izraelu, Siriji, Etiopiji i Eritreji takođe su doveli do ekonomskih poremećaja, jer se tamošnje vlade fokusiraju na vojne napore.

Izrael je povećao svoje izdatke za odbranu. Mnogi radnici su regrutovani da se bore te su tako izbačeni sa civilnog tržišta rada. Da bi to platila, vlada je povećala porez na dodatu vrednost (PDV), cijene komunalnih usluga i porez na imovinu.

Evropska unija je spremna da se ponovo naoruža

EU se nedavno pokrenula zbog slabljenja podrške SAD Ukrajini, NATO-u i Evropi uopšte. Poslije decenijske američke podrške Evropi, američka administracija pod Donaldom Trampom približava se ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu. To je posebno zabrinulo evropske države, koje su se pouzdale u transatlantske bezbjednosne garancije.

Članice NATO-a — od kojih su 23 deo Evropske unije — jedva su uspijevale da izdvoje dva odsto BDP-a za odbranu. Sada se čak ni ovaj procenat ne smatra dovoljnim.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je 4. marta odbrambeni plan „Ponovo naoružati Evropu“ (ReArm Europe). Plan vrijedan 800 milijardi evra ima cilj da ojača vojne kapacitete EU. On uključuje ukupno 150 milijardi evra zajmova članicama EU. Pored toga, popuštanje strogih propisa o budžetskom deficitu omogućiće zemljama da troše više, što bi moglo da dovede do još 650 milijardi evra vojne potrošnje u narednih nekoliko godina.

Nemačka spremna da poveća vojna ulaganja

Sa svoje strane, Njemačka je zakoračila na taj teren tako što je 21. marta u Bundestagu odobrila nova budžetska pravila. Ubuduće će vlada biti slobodnija da ulaže u odbranu, pošto većina njene potrošnje više neće biti ograničena pravilima o fiskalnom deficitu. Ovaj korak je bio toliko veliki da je zahtijevao promjenu ustava zemlje i mogao bi značiti kompletnu promjenu za bezbjednosnu politiku kontinenta.

Peni Nas vjeruje da je na evropskom nivou potreban i bolji pristup energiji i više koordinacije, kako bi se izbjegla neuklopljenost niza nacionalnih odbrambenih sposobnosti. Zajedničke nabavke i zajedničko istraživanje i razvoj trebalo bi da smanje troškove. „Na političkom nivou mnogo se govori o povećanju vojnih kapaciteta Evrope, ali je to u veoma ranoj fazi“, objašnjava Nas. „Evropa je krenula snažno, sa jakim fiskalnim resursima i proizvodnim kapacitetima“.

*ovaj članak je najprije objavljen na engleskom jeziku