Netanjahu se suočava sa sve većom međunarodnom kritikom

Njemački kancelar Fridrih Merc iznio je oštre kritike na račun izraelske strategije u Gazi. Na konferenciji „re:publica“ u Berlinu u ponedeljak (26. maj) Merc je izjavio da se patnja civila „više ne može opravdati" kao dio izraelske borbe protiv Hamasa.

Naglasio je posebnu odgovornost Njemačke prema Izraelu, ali je i dodao: „Kada se pređu granice i kada se jasno prekrši međunarodno humanitarno pravo, tada Njemačka — i njemački kancelar — moraju da se oglase.“ Dodao je i da Izrael ne smije da djeluje na način koji bi mogao da ga udalji čak i od najbližih saveznika.
Njemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful takođe je u ponedeljak opisao humanitarnu situaciju u Gazi kao „nepodnošljivu“ i pozvao na efikasniju isporuku pomoći. Priznao je da je teško uskladiti posvećenost Njemačke Izraelu sa poštovanjem ljudskog dostojanstva i međunarodnog prava.

U 2023. godini, Njemačka je odobrila izvoz oružja u Izrael u vrijednosti od 326,5 miliona evra, uključujući vojnu opremu i ratno naoružanje — deset puta više nego 2022. U 2024. vrijednost izvoza je iznosila 161,1 milion evra.

Pritisak iz Sjedinjenih Država

Kritike iz Sjedinjenih Američkih Država, najbližeg izraelskog saveznika, takođe rastu. Odstupajući od prethodne podrške, predsjednik Donald Tramp rekao je novinarima u Nju Džersiju: „Razgovaramo sa Izraelom i želimo da vidimo da li možemo da zaustavimo cijelu tu situaciju što je prije moguće.“

Iako su komentari uglavnom simbolični, predstavljaju promjenu, kaže za DW profesorka međunarodnih odnosa Elena Aun  (Aoun) sa Katoličkog univerziteta u belgijskom Levenu (UCLouvain). „Donald Tramp više nije toliko zadovoljan Netanjahuom kao na početku mandata. Postoji definitivno više tenzija.“ Ipak, Aun naglašava da i dalje traje američka vojna i finansijska podrška Izraelu, uprkos promjeni u retorici.

EU oprezna, ali javljaju se razmimoilaženja

Evropska unija je takođe preduzela korake ka preispitivanju odnosa sa Izraelom. Prošle nedelje, ministri spoljnih poslova najavili su reviziju Sporazuma o pridruživanju na relaciji EU-Izrael, koji reguliše trgovinske i političke odnose. Šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas opisala je trenutni nivo humanitarne pomoći Gazi kao „kap u moru“.

Međutim, kako Aun primjećuje: „To je promjena riječi, ali još ne i djela. Revizija trgovinskog sporazuma je tek početak. EU još mora da odluči da li Izrael krši Član 2.“ U tom članu sporazuma trgovina se uslovljava poštovanjem ljudskih prava..
Ukupno 17 od 27 članica EU podržalo je reviziju. Njemačka, Mađarska i Češka bile su među onima koje su se usprotivile, zbog čega im se Izrael javno zahvalio.

U intervjuu za DW, Ameli Ferej (Amélie Férey) iz Centra za bezbjednosna istraživanja Ifri u Parizu naglasila je da je uticaj Evrope na sukob ograničen: „SAD su glavni dobavljač oružja i finansijske pomoći, tako da njihova podrška — ili njen izostanak  — predstavljaju najznačajniju razliku.“

Nalog Međunarodnog krivičnog suda

Pored kritika međunarodnih lidera, Međunarodni krivični sud je u novembru izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta (Yoav Gallant). Simbolično, ovaj potez je značajan, ali njegov stvarni efekat je ograničen, kaže Aun. „Njemačka, Mađarska, Francuska i Belgija su već naznačile da neće sprovesti naloge. To pokazuje slabljenje međunarodnih pravosudnih mehanizama.“

Ferej se ne slaže. Ona naglašava da nalog za hapšenje ograničava slobodu kretanja Netanjahua i njegovih najviših zvaničnika, koji se sada plaše da putuju u zemlje koje bi mogle da ih uhapse.

Ovo je prvi put da je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje aktuelnog lidera demokratske države sa takvim optužbama tokom sukoba koji još traje. Netanjahu je odbacio optužbe, nazvavši ih „sramotnim“ i insistirao na tome da Izrael djeluje u samoodbrani.

Unutrašnji pritisak

U međuvremenu, izraelska vojna kampanja u Gazi se nastavlja. Izraelska vojska tvrdi da sada kontroliše oko 40 odsto teritorije i planira da zauzme 75 odsto u naredna dva mjeseca.

Iako je dozvoljena ograničena isporuka pomoći poslije jedanaestonedeljne blokade, humanitarna situacija i dalje je teška, kažu organizacije poput Međunarodnog crvenog krsta. Prema navodima Ministarstva zdravlja u Gazi, oko 54.000 Palestinaca je navodno ubijeno, a oko 122.000 povrijeđeno.

Izraelska vlada je suočena s kritikama ne samo zbog Gaze, već i politike na Zapadnoj obali. Velika Britanija je sankcionisala ekstremiste krajnje desnice u Izraelu koji promovišu ilegalno širenje naselja — što je značajna promjena britanske politike.

Unutar Izraela, takođe raste javno nezadovoljstvo. Demonstracije porodica talaca i grupa civilnog društva se nastavljaju. Ipak, Elena Aun ističe da javnost u Izraelu i dalje većinski podržava rat: „Istraživanja pokazuju da nešto više od 50 odsto ispitanika podržava nastavak operacija.“

Strateški ciljevi pod znakom pitanja

Premijer Netanjahu insistira da je cilj vojne operacije razbijanje Hamasa. Ali, analitičari poput Aun ostaju skeptični: „Rat traje već dvije godine. Nov je međunarodni način posmatranja, posebno u vezi sa palestinskom patnjom. Nijedan strateški cilj Izraela nije jasno ostvaren.“

Ameli Ferej ima drugačije mišljenje: „Ako je cilj bio uništavanje vojne prijetnje koju je Hamas predstavljao za izraelsku vojsku, onda je taj cilj ostvaren.“ Ipak, slaže se da će mnogo teže biti da se riješe politička pitanja i postigne dugoročni mir.

Evropski kredibilitet na ispitu

Za Ameli Ferej, kredibilitet Evrope se testira u Gazi, jer se čini da Brisel primjenjuje dvostruke standarde prema Izraelu: „Evropska unija podržava pravo na samoopredjeljenje u slučaju Ukrajine, a oklijeva da isti standard primjeni na Palestince u Gazi.“

Pozdravlja plan za reviziju sporazuma Evropske unije i Izraela kao prvi veliki korak u pravom smjeru, ali naglašava da Evropi sada treba jasan plan kako da se dođe do rješenja koje podrazumijeva dvije države.

Obe analitičarke se slažu da će naredne nedjelje biti presudne. Netanjahu djeluje prkosno, iako se njegovi saveznici kolebaju. Ali kritičari nisu jedinstveni. Dok se nižu simbolični potezi, ostaje pitanje hoće li uslijediti konkretni međunarodni pritisci koji bi mogli dovesti do stvarnih promjena politike na terenu.

*ovaj članak je najprije objavljen na engleskom jeziku