Istraga u NATO: Što više para i oružja, više i korupcije

Prva dva hapšenja prijavio je u srijedu (14. maj) belgijski javni tužilac. Kako je navedeno, riječ je o „mogućim nepravilnostima" u ugovorima za kupovinu municije i dronova za NATO.

Sumnja se da su zaposleni ili bivši zaposleni u Agenciji NATO za podršku i nabavke (NSPA) prosljeđivali informacije određenim izvođačima radova u oblasti odbrane. „Postoje naznake da je novac dobijen tim nezakonitim radnjama opran, djelimično i osnivanjem konsultantskih kompanija", navedeno je u saopštenju tužioca.

Ubrzo nakon toga i holandske vlasti objavile su informaciju o tri hapšenja. Između ostalih, uhapšen je i jedan 58-godišnji bivši službenik Ministarstva odbrane čiji je posao „uključivao međunarodne ugovore o javnim nabavkama".

Kancelarija javnog tužioca u Luksemburgu, gdje se nalazi sedište NSPA, navela je da su u toj zemlji zaplijenjena određena dokumenta. Dodaje se i da je istraga proširena na Italiju, Španiju i SAD, a koordinira je Evrodžast, pravosudna agencija Evropske unije.

NATO: „Želimo do korijena ovog slučaj"

Na nedavnom sastanku NATO u Antaliji, u Turskoj, generalni sekretar vojnog saveza Mark Rute rekao je novinarima da je agencija NSPA sama pokrenula istrage. „Želimo da dođemo do korijena ovog slučaja", rekao je Rute.

U NSPA je zaposleno više od 1.500 ljudi. Pored sjedišta u Luksemburgu, agencija ima kancelarije u još nekoliko drugih evropskih zemalja. Ona je zadužena za pružanje logističke podrške za operacije ili misije NATO, a pored toga ona u ime zemalja-članica pregovara o zajedničkim ugovorima o nabavci oružja i opreme.

Ideja je da se tim zajedničkim nabavkama, odnosno efikasnim grupisanjem potražnje, uštedi novac. Kako sam NATO navodi, agencija posluje na principu „bez gubitaka i bez profita".

Prošle godine je NSPA, u ime nekoliko zemalja-članica, potpisala ugovor vrijedan skoro 624 miliona evra za nabavku protivvazdušnih raketa Stinger. Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg objavio je taj sporazum u maju 2024, ali nije navedeno koje su zemlje u to uključene.

Ekspertkinja za pitanja odbrane Frančeska Grandi, iz organizacije Transparensi internešenel, ocjenjuje da aktuelna istraga u NATO, bez obzira na njen ishod, predstavlja „dragocijeni podsjetnik" na to koliko je važan temeljni nadzor nad načinom trošenja javnog novca na odbranu. „Ovaj slučaj zaista na neki način dolazi u pravi čas, jer nas podsjeća na važnost transparentnosti."

Loš tajming za NATO

Za NATO, međutim, to baš i nije pravi čas. Zbog velikog vojnog nagomilavanja Rusije usred rata u Ukrajini, članice NATO u ogromnoj mjeri povećavaju ulaganja u odbranu, što će vjerovatno potrajati godinama.

Vjeruje se da će se na predstojećem samitu Alijanse, a pod pritiskom američkog predsjednika Donalda Trampa, 32 zemlje-članice obavezati da će na odbranu trošiti najmanje 3,5 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To bi bio ogroman iskorak u odnosu na trenutni cilj od dva odsto, odnosno trenutnu prosiječnu proporcionalnu potrošnju BDP od 2,7 procenata. Tokom 2024. NATO je kolektivno potrošio 1,3 biliona dolara na odbranu, pokazuju podaci Alijanse koji su objavljeni prošlog mjeseca.

Za velika ulaganja sprema se i Evropska unija, čije članice čine dvije trećine NATO. Evropska komisija objavila je nedavno plan po kojem će se iskoristiti odličan kreditni rejting Unije za pozajmicu od 150 milijardi evra. To bi trebalo da pomogne da 27 članica EU investiraju dodatnih 800 milijardi evra u odbranu.

Više novca – više problema

S dodatnim stotinama milijardi koje će se u narednih pet godina uliti u odbrambenu industriju, javne institucije će se vjerovatno naći pod ogromnim pritiskom, jer će morati da upravljaju rizicima zbog potencijalne korupcije.

Sektor odbrane je praktično svuda u svijetu posebno sklon korupciji – zbog visokog nivoa tajnosti vladinih ugovora, velikih količina novca i osjetljive prirode pregovora, objašnjava Frančeska Grandi iz Transparensija.

Ni Evropa nije izuzetak. Na nacionalnim i na nivou Evropske unije, mnogi mehanizmi transparentnosti često se ne primjenjuju kada su u pitanju odbrana i bezbjednost.

Evropski parlament, na primjer, nema uobičajeni budžetski nadzor nad novcem koji se, preko Evropskog mirovnog fonda, šalje Ukrajini za njene odbrambene potrebe. A više od deset milijardi evra već je dodijeljeno Kijevu putem mehanizma koji je van budžeta Unije.

U Transparensiju su veoma zabrinuti, jer smatraju da kreatori politike nisu dovoljno zainteresovani za transparentnost i nadzor u rastućem talasu izdataka za odbranu, kaže Grandi. Istovremeno, lobiranje u oblasti odbrambene industrije je u porastu.

„Zbog nedostatka nadzora rizikujemo da završimo s odbrambenom arhitekturom koja ne obezbjeđuje bezbjednost svojih građana onako kako bi trebalo, koja je obilježena neefikasnošću, koja rasipa novac, ali i stvara prostor za zloupotrebu moći i neprimjeren uticaj", zaključuje ekspertkinja organizacije Transparensi internešenel, Frančeska Grandi.

*ovaj članak je najprije objavljen na engleskom jeziku

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu