Ima li spasa transatlanskim odnosima?

Transatlanski odnos je teško narušen od prošle sedmice. Kristof Hojsgen (Christoph Heusgen), predsjedavajući Minhenske bezbjednosne konferencije rekao je poslije govora potpredsjednika Sjedinjenih Američkih Država Džej-Di Vensa, da se pribojava da „naša zajednička vrjednosna osnova nije više tako zajednička“. Hojsgen je Konferenciju nazvao „Evropskim košmarom“.

Nije samo Vensov govor iritirao njemačkog političara. Vens je Evropi prebacio manjak demokratije i indirektno pozvao njemačke partije da sarađuju sa djelimično ekstremno desničarskom Alternativom za Njemačku (AfD).

Poruka je glasila da će SAD vojno štititi Evropu samo ako su Evropljani na istoj političkoj liniji kao Vašington.

Vens se sastao sa Alis Vajdel ali ne i sa Olafom Šolcom

Kada je Vens već napustio Konferenciju njemački kancelar Olaf Šolc je rekao: „To ne ide tako, naročito ne između prijatelja i saveznika, i mi to odlučno odbacujemo“. I drugi članovi njemačke Vlade su negodovali. „Ovu bezbjednosnu konferenciju ćemo poslije nekoliko godina osjećati kao duboki rez“, rekao je Fridrih Merc, demohrišćanski kandidat za kancelara, koji prema anketama ima najveće šanse da postane novi kancelar nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Njemačkoj 23. februara.

On je odbacio miješanje u njemačke parlamentarne izbore. Već i protokolarno je nastup američkog potpredsjednika bio provokacija. On je razgovarao u četiri oka sa liderom opozicije Mercom, ali se nije sastao sa kancelarom Šolcom. Posebno je uvredljiv i za Merca i za Šolca bio je Vensov sastanak u njegovom hotelu sa kopredsedavajućom Alternative za Njemačku Alis Vajdel.  Ova stranka nije bila pozvana na Konferenciju iz političkih razloga, a i Šolc i Merc su kategorično odbacili svaku mogućnost saradnje sa ovom političkom formacijom.

Pregovori o Ukrajini bez Ukrajine

Slična provokacija jeste i stav Vašingtona prema ratu u Ukrajini. U međuvremenu je jasno da Donald Tramp hoće da se dogovori o miru samo sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Američko-ruski pregovori bi trebalo da počnu ove sedmice u Saudijskoj Arabiji, a Evropljani će očigledno biti zaobiđeni. U jednoj predizbornoj emisiji kancelar Šolc je rekao „Moraju da nas pitaju, jer bez nas baš i ne može“.

Izgleda da Amerikanci to vide drukčije. General Kit Kelog (Keith Kellogg), Trampov specijalni opunomoćenik za Rusiju i Ukrajinu je u diskusionoj emisiji koju je u Minhenu organizovao DW jasno rekao da Evropljani neće sjediti za pregovaračkim stolom i da mogu da daju svoj doprinos koji nije preciziran. Očigledno je zamišljeno da Evropljani pošalju kopnenene trupe da bi se obezbijedio kasniji mir – Vašington je već isključio mogućnost slanja sopstvenih snaga.

I Ukrajina je izgleda zaobiđena. Ni to nije sve. Sve za šta se ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zalaže od početka rata i za šta se ukrajinska vojska bori, Trampova administracija je gurnula na stranu. Ministar odbrane Sjedinjenih Država  Pit Hegset (Pete Hegseth) je nagovijestio da Ukrajina neće dobiti nazad sve svoje izgubljene teritorije te da neće – bez obzira kakve joj granice bile – postati članica NATO-a.

I ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta i ukrajinsko članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi bili su osnov njemačke pomoći Ukrajini. Osim toga, Tramp je zaprijetio članici NATO-a Kanadi, koju bi on rado pretvorio u američku saveznu državu, a Grenland bi kupio od Danske, čak bi ga nasilno pripojio na osnovu ekonomskog i vojnog pritiska. I takve izjave je njemački kancelar Šolc oštro kritikovao. Kao kruna svega tu su i carinski nameti na robu koja se u Sjedinjene Države uvozi iz Evrope, što bi izvozno orijentisanu njemačku ekonomiju teško pogodilo.

Merc: „Evropa mora da se probudi"

Tokom nekoliko sedmica Tramp i njegovi ljudi su Evropi zadali niz udaraca. U Berlinu se smatra da su prevaziđena i najgora predviđanja. Šta to znači za transatlanske odnose? Trampov povjerenik za Ukrajinu Kelog pokušao je da relativizuje američko držanje: „Kažemo ‚najprije Amerika‘ ali nikada nismo rekli 'Amerika sama'. Nikada nismo rekli da je naša politika izolacionistička“. On je naveo Trampove riječi: „Ako se neka nacija bori za suverenost, mi ćemo joj pomoći“.

U Berlinu kao i u drugim evropskim glavnim gradovima širi se saznanje da će Evropljani ubuduće uveliko biti prepušteni sami sebi. Njemački kancelar Šolc je već izvukao zaključak: „Moramo da obezbijedimo to da Evropa bude jaka, suverena i uspravne kičme u savladavanju budućih izazova“.  Šolc je to rekao u ponedjeljak u Parizu na samitu evropskih političara, kao odgovor na minhenski debakl.

Međutim, Šolcu uskoro ističe mandat, a njegov vjerovatni nasljednik Merc rekao je da želi da Njemačka koja je „uspavana sila srednje veličine“ postane „vodeća sila srednje veličine“. Sada smatra da događaji potvrđuju njegov stav: „Moramo da ispunimo tu ulogu. Moramo da je realizujemo u saradnji sa drugima, sa Francuskom i Poljskom. Evropa očekuje od Njemačke liderstvo, i upravo u situaciji, kada će se Amerika postepeno povlačiti, možda se i sasvim povuče – sada je zaista vrijeme. Evropa mora da se probudi, mora da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbjednost".

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu