EU se nada miru i sprema za rat

Scena, koju je američki predsjednik Donald Tramp priredio na susretu sa Volodimirom Zelenskim u Ovalnoj sobi, možda nije raskinula odnose SAD i EU, ali ih je duboko potresla. SAD su nakon toga zamrzle isporuku naoružanja Ukrajini. Predsjednik Evropskog saveta Antonio Košta je zato sazvao posebni samit EU. Šta su uopšte Sjedinjene Države sada za Evropu? Još uvek partner i saveznik? Ili već protivnik? Hoće li Donald Tramp popustiti?

Svi osim Orbana

U Briselu se vidjelo da Evropska unija, suočena sa takvim dilemama, želi da se pripremi za najgori mogući scenario, a da istovremeno ne pokida mostove ka Bijeloj kući. „Zato se aktivno zalažemo da SAD budu dio tima, koji podržava Ukrajinu dok se brani od ruskog napada“, rekao je odlazeći njemački kancelar Olaf Šolc poslije sastanka u Briselu kasno u četvrtak (6. mart).

Sa ili bez SAD, EU bi htjela da jače podrži Ukrajinu. Tačnije, to bi htjelo 26 od 27 članica unije – sve osim Mađarske. Čini se da u Briselu niko nije imao volje da do sitnih sati pregovara sa Viktorom Orbanom, kako bi ovaj pristao da potpiše neko umekšano saopštenje poslije sastanka.

Tako je, bez Mađarske, 26 država obznanilo da i dalje neograničeno podržavaju „nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu cjelovitost Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica“ te da to podrazumijeva i isporuke oružja. Traže završetak rata uz vjerodostojne bezbjednosne garancije i insistiraju na tome da ne može biti mirovnih pregovora bez ukrajinskih i evropskih predstavnika.

Trka u naoružavanju

Proklamovani cilj je da se Ukrajina dovede u što snažniju poziciju pod formulom "peace through power"- „mir kroz snagu". Poljski premijer Donald Tusk otvoreno je rekao da je spreman na trku u naoružanju sa Rusijom i da će Evropa tu trku dobiti. Evropska unija, koja je sebe uvijek vidjela kao mirovni projekat, sada će se masovno naoružavati. Ne samo zbog Ukrajine, već i zbog sopstvene odbrane. To je odraz nesigurnosti po pitanju da li uopšte još važi američka garancija evropske bezbjednosti.

Prva posljedica bi mogla biti mogućnost da se članice EU opet  sve više zadužuju. Sadašnja pravila dozvoljavaju izuzetke od strogog ograničenja zaduživanja. Evropska komisija je pak oprezna i želi da ograničenja budu oročena vremenski. Šolc pak pominje i trajno labavljenje pravila. Pri tome se na Berlin odavno u Evropi gleda kao na strogog domaćina i "štedljivog Švabu" koji je protiv dugova.

No Šolc argumentuje da je opremanje vojske dugogodišnji proces. Traži i da namjenska industrija evropskih zemalja sraste, da ne rasipa svaka članica pare na svoje samostalne projekte.

Gdje sve nabaviti oružje?

Otvoriće se mnoga pitanja ukoliko se EU upusti u prikupljanje do 800 milijardi evra za odbranu i podršku Ukrajini. Da li će novac pretežno otići evropskoj namjenskoj industriji i tako podstaći i ekonomiju? Smije li se kupovati u Americi?

Francuski šef države Emanuel Makron već dugo traži evropsku „suverenost". Ponovio je spremnost da francusko atomsko oružje bude štit i za druge evropske zemlje. Želi da se takva mogućnost podrobnije ispita već do ljeta. Šolc je pak opet ukazao na postojeći sistem nuklearnog odvraćanja kroz NATO – koji se temelji na američkim atomskim bombama. Rekao je da sve „centralne stranke" u Nemačkoj drže da od tog štita NATO ne treba odustati.

Rezervni kancelar

Pa ipak, Šolc se uskoro ništa neće pitati. Vjerovatni budući kancelar Fridrih Merc već je iskazao simpatije za francusku ideju.

Merc se takođe našao u Briselu, ima fotografija sastanaka sa recimo generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom ili Koštom. Ali, Merc onde nije davao izjave.

Uskoro će se to promijeniti. Kad formira Vladu, on će na ovakvim samitima zvanično iznositi pozicije Berlina. Teško da će se do tada, u par sedmica, riješiti problemi sa Vašingtonom. I Merc će biti krizni kancelar.

Pratite nas i na Facebooku, na X-u, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu