Da li bi obavezni vojni rok ugušio njemačku privredu?

Njemačka privreda ne bi mogla da podnese situaciju u kojoj bi uvođenje opšte vojne obaveze značilo da mladi ljudi najprije idu u vojsku prije nego što stupe na tržište rada – izjavio je prošle nedjelje Štefen Kampeter iz Saveza njemačkih udruženja poslodavaca (BDA) za Financial Times.

U Njemačkoj ne postoji opšta vojna obaveza već 14 godina. Tačnije, ona nije ukinuta, već samo suspendovana – i to do trenutka nastanka odbrambene ili krizne situacije, koja se još nije dogodila. Od tada, mladići više ne moraju da idu na ljekarske preglede za vojnu službu, koji su se obavljali u sada već ukinutim okružnim vojnim odsjecima.

Evropa mora biti sposobna za odbranu

Ministar odbrane Boris Pistorijus međutim smatra da je došlo do promjene bezbjednosne situacije u Evropi: „Prema mišljenju svih međunarodnih vojnih stručnjaka, treba računati s tim da će Rusija od 2029. biti sposobna da vojno napadne neku NATO zemlju ili susjeda“, rekao je on prošlog ljeta za Frankfurter rundšau.

On je predstavio paket mjera koji uključuje i povratak obavezne vojne službe. Te mjere bi trebalo da budu kompromis između sadašnjeg dobrovoljnog služenja u Bundesveru i zakonske obaveze koju nameće država.

Manjak kadrova

Trenutno u Bundesveru služi oko 180.000 ljudi. Do 2027. godine bi broj zaposlenih trebalo da se poveća za više od 10 odsto – na 203.000. Fajnenšel tajms prenosi da će Bundesveru tokom narednih deset godina biti potrebno još oko 80.000 vojnika kako bi ispunio svoje NATO obaveze.

Za početak, Boris Pistorijus planira uvođenje modela „dobrovoljne obavezne službe“, u okviru kog bi se godišnje regrutovalo oko 5000 mladih od 18 godina. Ako bi bilo više kapaciteta nego dobrovoljaca, mogla bi se uvesti i obavezna vojna služba, priznao je ministar u intervjuu za nedjeljno izdanje lista Frankfurter algemajne cajtung.

Paket mjera već je predstavljen Bundestagu. Ministarstvo odbrane  očekuje da će Bundestag donijeti odgovarajuću odluku do ljetnje pauze 2025.

„U kriznoj situaciji vojska mora brzo da naraste"

Već sada mora se obezbijediti da Bundesver u kriznom slučaju brzo poveća svoje kapaciteta. Ministarstvo odbrane navodi: „Spremnost oružanih snaga mora se značajno poboljšati.“

Predloženi novi vojni rok bi trebalo da traje najmanje šest mjeseci, ali može da se produži do 23 mjeseca: „Koliko dugo neko hoće da služi vojsku, može samostalno da odluči. Bez obzira na to, sve druge forme angažovanja, recimo kao vojnik na određeno vrijeme ili profesionalni vojnik i dalje ostaju na snazi“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Svi mladi ljudi nakon osamnaestog rođendana dobiće pismo sa kju-ar kodom koji vodi do upitnika. Oni koji popune upitnik i izraze spremnost da se pridruže vojsci, biće pozvani na ljekarski pregled. Mladići su obavezni da popune upitnik. Za žene i osobe drugog pola, popunjavanje je dobrovoljno, navodi ministarstvo.

Podrška i sumnje

Za svoje planove jačanja Bundesvera, Pistorijus ima podršku sa najvišeg nivoa: „Ja sam zagovornik obaveznog služenja vojnog roka", rekao je predsjednik Njemačke Frank-Valter Štajnmajer u letnjem intervjuu za Drugi program njemačke televizije (ZDF).

Kao razlog naveo je pogoršanu bezbjednosnu situaciju u Evropi, rat Rusije u Ukrajini i odnos američke vlade pod Trampom prema transatlantskim vezama.

I lobista njemačkih poslodavaca Štefen Kampeter priznaje da je „bezbjednosna situacija dramatična“. A to znači: „Da, treba nam više aktivnih vojnika i moramo da proširimo sistem rezervista.“ Ali i dodaje: „Samo jaka privreda to može da omogući.“

Broj i obim su ključni

Da bi se moglo procijeniti koliko su Kampeterove za sada tihe sumnje opravdane, pitali smo Institut njemačke privrede (IW) u Kelnu. Tamošnji ekonomista Holger Šefer sažima Kampeterove primjedbe: „Uticaj obavezne vojne službe na tržište rada zavisi od toga koliko regruta će biti pozvano i koliko dugo će služiti. Uvođenje 20.000 regruta teško da bi imalo primjetan uticaj, ali čitava jedna generacija – to već da.“

O tome da li je obavezna vojna služba uopšte smislena ili neophodna, Šefer ne želi da sudi: „Naravno da su ovde ključni bezbjednosno-politički aspekti, koje ne mogu da procjenjujem.“

Vojna služba protiv nedostatka kvalifikovane radne snage

Bundesver mladim ljudima nudi stručnu obuku – i u zanatskim i u akademskim zanimanjima, na primjer za mehatroničare ili u medicini. Šefer smatra da je to nerealno jer osnovna vojna služba traje prekratko. „To obično nije dovoljno da se završi neka obuka.“

Ali novi model predviđa mogućnost produženja službe, tokom koje bi se mogla završiti i obuka. Tako bi mladi ljudi kasnije stručno osposobljeni došli na tržište rada i mogli da doprinesu rješavanju problema sa nedostatkom stručnjaka.

Obavezno ili dobrovoljno?

Jedna studija minhenskog instituta Ifo iz prošle godine zaključuje da je bolje ulagati u dobrovoljnu vojnu službu nego uvoditi opštu obavezu. Studija, koju je naručilo Ministarstvo finansija, upozorava da bi obavezni model bio skup i da bi imao negativne posljedice po građane. Fajnenšel tajms je prenio da bi se finansijske perspektive mladih ljudi pogoršale, jer bi im se odložio početak studija ili karijere.

Karlo Masala, profesor međunarodne politike na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu, savjetuje uzdržanost. Brige oko ekonomskih posljedica povratka neke forme obavezne službe su „pretjerane“. Čak i kod obaveznog modela, on očekuje da ne bi bilo više od 25.000 regruta godišnje.

To bi bilo znatno manje od preko 200.000 regrutovanih muškaraca u Zapadnoj Njemačkoj tokom Hladnog rata. Masala smatra da je njemačka privreda već shvatila da „mora da se uključi u pitanje odbrane na neki pozitivan način. Na kraju, moraće to da prihvate.“